Видим Те,

Љубави Љубави моје

из једног Живота

 у Будућности догођеног,

 давно,

 како Лепотом,

 Милином

и Дивотом испуњена

 сијаш

међу удаљеним Звездама и Сунцима,

како Љубављу својом

која је вечно млада,

и која никада не умире,

 озарујеш Нову Васељену

 што се из Твојега

Срца Пречистог

у Вечности рађа.