Саосећам са свима вама.

Сву вашу тугу, све ваше патње и боли осећам и ја.

Тугујем, патим и болујем заједно с вама.

Када сте тужни, знајте да сам и ја тужан; када патите, знајте да и ја патим; када вас разједају душевни боли, знајте да ти исти боли и душу моју разједају.

Сви смо ми повезани, сви смо ми умрежени и с ову и с ону страну Стварности и Стварања, Живота и Присуства.

Сви смо ми Једна Велика Душа, Једно Велико Биће, Једна Велика Сушт.

Ја сам свако од вас, као што је и свако од вас – ја!

Саосећам са свима вама, као што и сви ви саосећате са мном.

Немири који муче вас, и мене муче; болести које ви болујете, болујем и ја.

Тугују, пате и болују звезде и сунца; тугује, пати и болује Васељена; тугује, пати и болује и Сам Створитељ, заједно с нама и у нама.

И, будући да саосећам, тугујем, патим и болујем заједно с вама, зато вас и љубим – заиста вас љубим, свим бићем и суштом својим!

(У Великом Гају, пред Поноћ, док ме сове и зрикавци успављују, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетипетог или двадесетишестог.)