Златио се Месец високо над нама,
Звездани путеви зваше нас у сне.
Рекла ми је тихо: Не смем бити сама,
Ноћас си мој витез, ноћас си ми све.

Златио се Месец као орден ратни,
Са небеса тавних мотрио је смерно,
Мотрио двоје заљубљених, младих,
Златио се и стражарио верно.

Ситни су се сати низали лагано,
Зора је пламтела са Истока тамо.
Нестао је Месец, свањава одавно,
Пробудих је меким пољупцем само.