–

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Заведена, гласом је не могу,

дубоку од сенки зашапталих.

Кроз грање ка сунцу надолази,

смолом, пчелама и ветром пијана.

Гласу ми се не да,

а надолази у грању,

у струјама ми се слути,

из очаја у песму зове,

песма заводна

што међу боровима пева.

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Не могу је гласом,

а струјама ме заводи.

Не могу је гласом,

а сва почињем њоме.

Не могу је,

њоме и Златибором уклета.

Збирка песама ,, ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА,,