Зарастао у ширини трава,

заборављен у песми зрикаваца,

нагазих на камен топао и сив.

На њему моји иницијали

некад давно урезани.

И догоди се изненада:

Два крива слова ударише у звона

заборављених дана,

затекоше ме фруле,

устрелише преварене зоре.

И све се каза у једном трену:

Неће ме више моје ливаде,

преболеле ме оне.

Преболеле наше тајне и смех,

преболеле и љубавна слова

неког бисерног јутра

кад је камен био

дворац у ширини трава,

опеван у песми зрикаваца.

 

Збирка песама – Пејсажи у огледалима-