Верица Стојиљковић – Дај-Боже!
Боже, гора високих,
Врхова плаветних,
Долина зелених,
Огледај се у очима
Поља цветних, у очима
Вода изворских!
.
Прошетај се њивама
Златним, житним и
Шумама столетним и
Окити се птицама радосним
Јутром распеваним!
.
Осмехни се Боже, сновима
Девојачким, зачараним!
Помилуј образе им
Зрацима жарним, сјајним
И пољуби их уснама
Медоносним својим!
.
Насмеј Боже облаке,
Земљу сузама
Да поквасе, радосним!
.
Огреј Боже срца
Младићима што лутају,
Изворе Вилине што траже!
Поведи их – путеве
Жељене им покажи!
.
Дај Боже, радост и мир
Свакој травки, птици,
Срни, јелену, свима што
Земљом лете, ходају!
..
И Вуку кажи
Да буде будан,
Народу своме
На вечној да је стражи!
Дај – Боже!

