“Кадар сам стићи и утећи
и на страшном месту постојати“
Старина Новак

Тијанија мистична – увидарница
У разуме-варницу слажем увиде 
На страшном месту које је прелаз
Тихујем на претврду тему илузије

.

Препознајем лаки заводљиви ветар
На коме јаше јасно светло душе
Ветар непажљивог може да одува
А пажљивог – у блаженство води

.

Још ћу још да останем овде – будан
Самострелом циљам сумњу неравну
Унутарњим оком мирно непомично
Разабирам светло где неисвести нема