Кад год ме обхрва страх – било какав страх, можда, страх од страха – одмах, у трену, бивам свестан, да је тај мој страх последица мојега одвајања од Творца и Васељене.

Чим изнова успоставим везу с Творцем и Васељеном, страх намах нестаје.

Најчешћи страх – а можда и једини страх – јесте страх од смрти.

У тренуцима кад нисам повезан с Творцем и Васељеном, смрт ми бива стварна и веома страшна, но, чим се снова повежем са Творцем и Васељеном, смрт се у трену развеје и распрши, бивајући ми тек привид, омаја и опсена.

Када сам чврсто повезан с Творцем и Васељеном, тада све знам, све умем, све могу и, никога се и ничега не бојим!