Радмила Бојић: Пшеничице, ситно семе!
Пшеничице, ситно семе!
Ах, мој драги, слатко име…. 
Где има, ту и прелива!
Док је жетва путеви сеоски су Птицодроми
јер птице слећу на њих,
на трпезу своју пуну пшенице белице
синоћ исцуреле из слабо ушушкане тракторске приколице
нашег комшије Стеве….
Исцуреле на Радост сеоских голубова,
врабаца, косова, гавранова, чворака, птица ластавица…
Чим је свануло
Гозба је почела!
Хеј, Господе,
подај Стеви још родније њиве…
Нека има!
Нек прелива… за човека и за птицу,
и за све што створио си,
што складно расте и развија се
по Твојој мери…
по мери Творца
СРБСКИ ЖУРНАЛ 