Петар је искра и лик сам тај зато,
Већ урамио – нек’ се диве људи.
Горским вијенцем ослепеле буди,
Јер мудрољубље његово је злато!
.
Ја сам Његоша овенчао славом,
И поставио споменик на тргу,
Нека ублажи утопљену тугу,
Јер је опево страдалнике стравом!
.
Запалио сам буктињу над бистом,
Да му жаруља небеса обасја,
И здере таму кроз времена пасја,
.
А Његош лебди над Србијом истом;
Давно би патња – данас бол осматра,
Док надолази нова пошаст – затра!