.
Изнад мене – травната равница
По њој плове облаци – лоптаци
Над Рудником Јарило се рађа
Гледим га са Орлове планине
.
Милозвук звон овна предводника
Пробија нежно јутарњу тишину
Мајсторски ствара мале осмице
И складно их плете у дуге ланце
.
Заравњен круг – место посвећења
Нових Витеза Праисконог Реда
Трагам за суштином једне латице
Знам да ћу тако спознати Цвет
.
Знам да ћу тако спознати и Свет
Простор и време су илузије ума
Ум – зналац магије од памтивека
Само Вечност и Безкрај су истине
.
Отварам срце милину пропуштам
Где је сада најдража витезица моја?
Ослушкујем трагове миришем боје
Пусти их! Пусти драга боје у парове!
.