.
Бескрајима лутам не бих ли те срео,
Озарену светлом и мирисним дашком
И ткам те од жеља, вајам златним прашком,
У себе сам твоје немире упрео!…
.
Разоткривам жеље које желиш скрити,
Да с неким поделиш можда хоћеш чежњу.
На дланове разлиј ту душицу нежну,
У трену ће ватра страсно нас облити!
.
Ипак само ћути – паучина хвата,
Све чега се ових тмурних дана такнем
И како од себе таквог да умакнем,
.
Када ми се живот ко једро ломата?
Забораву са мном хајде се придружи –
Чежњо барем лицем још нам дуго кружи!