Све је у овоме свету окренуто против племенитих, узвишених и божанских душа.

Али, буквално све!

Тако је одувек бивало, тако јесте и, канда ће заувек тако и остати.

У свих народа, племена и родова највише страдају и пате управо такве душе.

Сви народи су вођени мржњом и злом; у свих народа, племена и родова зло је ухватило дубоког корена.

Откада постоји овај свет, постоји и патња која прати само племените, узвишене и божанске душе.

Зле, погане и мрачне душе опстају у овоме свету, једнако као и коров.

Опстају и, дуговеке су!

Све што је лепо и дивотно, страда, мучи се и пати на Земљи.

Земља је демонска и паклена планета.

Земља је изван свих утицаја и домашаја Творца и Светлих Суштастава.

Творцу и Светлим Суштаствима, напросто, тешко је – Својим Суштаствима и Дејствима – и да допру до Земље, до нас, те да нам притекну у помоћ, и, да нас спасавају.

На овој Планети толико је зла, корова, паразита и предатора, да је и сам опстанак – не само људи, већ и свих других бића и врста – дакле, свега племенитог, лепог, узвишеног, божанског и дивотног доведен у питање.

Све чешће се питам: зашто племените, узвишене и божанске душе уопште и долазе у овај свет?

По чијој казни су послате?

Зашто су самим доласком на овај свет унапред осуђене на патње, муке и страдања?

И, ко је Тај, Скривени и Невидљиви, што се наслађује патњом и муком таквих душа?

На ова питања тражим одговоре од када знам за себе, али битних и суштих одговора нема.

Сви одговори које сам добијао, непотпуни су и површни.

Питам се, јер морам да се питам!