НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Доста ми је више србских тужбалица и јадиковки!

Или ћемо се усправити и поново постати ратнички народ, или ћемо заувек нестати!

Али, пре тога морамо много што-шта да разјаснимо и освестимо.

За почетак, да видимо ко су нам пријатељи а ко непријатељи, који су од нашега рода, а ко су туђини и изроди – и, надасве, ко су наши заклети душмани и врази!

Једно су Срби из негдашње његошевске србске Црне Горе, а нешто посве друго су ови данашњи зеленашко-дукљански Монтенегрини.

Они се разликују и ликом и стасом, и духом и свешћу!

Са зеленашко-дукљанским Монтренегринима немамо ничег заједничког, ни по крви ни по духу, ни по језику ни по култури.

Монтенегрини су задојени болесном и неизлечивом србомржњом, баш као и сви ини наши душмани.

Дрчни су, надобудни, осорни, бучни, сирови и неосвешћени.

То се види и осећа на сваком кораку.

Доста је било завлачења главе у песак!

Борити се без престанка за права Срба у дукљанско-зеленашком Монтенегру, а, истовремено, прекинути сваку везу са Монтенегринима.

Срби из Србије, као и из свих иних србских земаља, да уопште и не помишљају да икада више летују у Монтенегру!

У Монтенегру може да им се догоди таква невоља о каквој никад ни сневали нису, јер су све монтенегринске установе, од дна до врха, србомрзачке и човекомрзачке.

У Монтенегру нема ниједне установе која штити права Срба.

То је истина сушта, а све остало су само приче и бајке за луду ђецу.

Тешко сваком Србину који се бори за Правду и Право у дукљанско-зеленашком Монтенегру!

Срби, нема више жалопојки, јадиковки и тужбалица, већ освешћујте свет у којему живите!

(На Истеру, 24, августа 2018/7527.)