Кад би ме у младости обхрвали немири од века,

немири који могу да расцепе и разоре личност,

тада бих утеху и смирење налазио једино

у Природи.

Природа је била и остала мој најближи и најмилији учитељ,

исцелитељ и спаситељ.

Довољно је само да зађем у шуму,

да седнем под прво веће дрво

и, да, слушајући жуборење ветра у крошњама,

утонем у дубоко тиховање…

Кроз само неколико тренутака тиховања под дрветом,

умах би нестали сви моји немири.