Коментар Сокола са Велебита: У мени живи и свакога дана је све јача љубав према предачкој Вери
Само тако и никако другачије.
Од самих почетака мога памћења, препознавања, упознавања, самоспознаје и освешћивања, првих додира са „нашом“ религијом нисам осећао ама баш никакву приврженост, оданост, заједништво, додирне тачке нити било шта што би ме привукло и одушевило приликом спровођења неких од обреда који су чињени у мом родном крају – завичају.
У томе моме одрастању и живљењу у мом завичају, скоро свкодневно сам доживљавао и слушао, како скоро сви људи, млађи а поготово старији мушкарци а мало мање женски свет, тако немилосрдно псују све „важне“ личности, које су се помињале у оквиру те религије.
Све ми је то било помало необично и чудно, да се псује оно чему требамо да се молимо, клањамо и поштујемо .
Много лета касније дошао сам до спознаја да је то и такво понашање била последица негодовања и отпора наметању нам управо те туђинске религије.
То и такво понашање остало је до дана данашњег у нашој души и Духу, само можда са мало мање псовки.
У мени живи и свакога дана је све јача љубав, осећања и спознаје моје предачке Вере, коју ми не може заменити ниједна и ничија религија ма како год она била представљена!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Само тако и никако другачије.
Од самих почетака мога памћења, препознавања, упознавања,
самоспознаје и освешћивања, првих додира са „нашом“ религијом нисам осећао ама баш никакву приврженост, оданост, заједништво, додирне тачке нити било шта што би ме привукло и одушевило приликом спровођења неких од обреда који су чињени у мом родном крају – завичају.
У томе моме одрастању и живљењу у мом завичају, скоро свкодневно сам доживљавао и слушао, како скоро сви људи, млађи а поготово старији мушкарци а мало мање женски свет, тако немилосрдно псују све „важне“ личности, које су се помињале у оквиру те религије.
Све ми је то било помало необично и чудно, да се псује оно чему требамо да се молимо, клањамо и поштујемо .
Много лета касније дошао сам до спознаја да је то и такво понашање била последица негодовања и отпора наметању нам управо те туђинске религије.
То и такво понашање остало је до дана данашњег у нашој души и Духу, само можда са мало мање псовки.
У мени живи и свакога дана је све јача љубав, осећања и спознаје моје предачке Вере, коју ми не може заменити ниједна и ничија религија ма како год она била представљена!