Нек` ори у мени

тресак, немуште милине

јер, крај ће бити и нови зачетак

зачаурене риме.

Прснуће опне у браздици топлој

рукосадно дрво, пустиће нажиље

године ће, од ницања проћи

за бераче

невенуће смиље.

(Песникиња Велика Томић)