Трепну и умири се планина јесења

И засја сва трава златним коренима

И росу туге роса радости смени

И отворише се очи цветова шарених

.

И умири се вода завитлана, плаветна

И зачу се песма рудара неуморних,

Вредних душа чувара и срца видара 

И Истина откри осећај величанствени!

.

И срце око отвори – љубављу погледа

Мирно божанство Права!

То жена  препознаје човека

Што у Богу спава!