Није лако бити Србин.

Није било лако у прошлости,

у целој бурној српској историји,

а није ни данас ништа лакше.

Ала и врана вековима је насртала на српску земљу и слободу.

Можда зато Срби, као ни један други народ, имају више отпадника

него својих.

Тежину српске историје нису поднели слабићи,
кукавице, смутљивци, људи жељни положаја и власти, олаког
стицања новца, њуди склони лагоднијем животу.Однародили су
се, одрекли својих корена и постали највећи мрзитељи
српства.Јер, ко данас више мрзи Србе од бивших Срба,
католика којим постадоше Хрвати и мухамеданаца који
постадоше Бошњаци.

Та мржња је изродила најсвирепији

геноцид над Србима у 20. веку.И данас имамо, на жалост,

српску „елиту“ и њихове улизице који се јеже

на помен српског имена и српског национализма,

који на сва уста омаловажавају

све оно што је најсветије народу, који олајавају Србе да су

злочиначки народ.

Та од странаца корумпирана и већином
лоповска „елита“ савремени је издајник највећих националних
интереса.Они распродају државу за властиту корист. И зато,
част онима који се гласно усуде да буду српски родољуби.
Није лако, а биће још теже.

Није лако бити Србин ни у Србији,
а камоли онима на Косову, у Хрватској, у Републици Српској,
у Црној Гори, у Македонији. Није лако бити Србин ни у туђини,
по белом свету.

Америка и земље Европске Уније ољагале
су и у блато бациле један историјски, частан и херојски
народ, онај који је остао и опстао после свих погрома и
однарођавања од српске матице.

Данашњи западњачки интерес,

сила медијске пропаганде и ратна машинерија

направили су од Срба ловину за одстрел.

Бомбардовали су нас,

а и данас истом страшћу, истом претњом, истом

медијском силом насрћу на српски народ и земље.

Заиста није лако, али је у души часно и поносно бити Србин

и српски родољуб.