Још увек стојим сплетена

од трагања за налазиштем дуге

руком твојом омађијана

док у чвор везујеш, шарене пруге.

.

За твој пут до мене

порте китим цвећем

а мирис белог љиљана

шири се обраслим дрвећем.

.

Ризиковах  на људе да хулим

Показах к`о снег ми образ

штамбиљ, модар к`о  чивит

притиснух на камен, као доказ.