„Планина – велики симбол духа. Постоји ли већи физички и метафизички учитељ од Монт Евереста, тибетанског божанства, има ли било чега моралнијег у видљивом свету од Сунца? Езотеријски алпинизам источних и западних учења увек је планини давао значење духовног освајања, успињање је самоусавршавање и унутрашња спознаја. Што је алпиниста ближи врху, има све мање снаге, али је поглед величанственији, ум шири и свеобухватнији, освајање врха представља уздигнуће над узрочношћу живот–смрт и прелазак на другу раван. Попут пирамиде, планина омогућује додир са небеским и божанским. Увек је и апсолутно изнад пролазности и илузорности а њено посматрање води смирењу и надилажењу хаоса.“