Велики Боже Истине и Правде,
Који ме диже из гнуснога кала,
У крви огањ, у руци мач даде,
И рече: „Пркоси вихорима зала!“

Боже, који си у простор бескрајни
Дао ми свијет, који не зна нико,
У душу моју унио луч сјајни
И на болове ме и страдања свик’о…

Дај ми у срцу кап твоје милости
И стишај буру подивљале ћуди:
Да могу праштат гоњења и злости,
И цио свијет пригрлит на груди…

-1913.година-

.

Разјасница – Душа ПравоСлавна се бори највише када јој је најтеже –

о тој борби говори  песма  Алексе Шантића „Молитва“ ,

коју је написао у тренуцима  прогона из роднога Мостара, 

од стране аустроугарске власти, због ширења идеја националнога ослобођења.