И изађе певач на Брдо ветрова и прослови гласом од искони: – Кад певам,

онда кроза ме пева  Васељена и сам искон од праискони,

 и певају сви певачи из времена минулих и времена што ће доћи.

Моја песма није песма моја, већ је то песма праискони

и песма прајезика у праискони.

Моја песма рађа нове светове и нове Васељене

и нове искони све до праискони.

И, гле! моја песма јесте душа Васељене

и срце прапевача Божанскога,  рођеног из прапесме,

пре свих векова и светова.

.

Праживот

.

Жив сам гле!

И живим у Праживоту

Животом од праискони