Душица Милосављевић: Дарија
Твоје име одзвања у суштини кода,
сећање ме зове, око тебе вода,
у средини кула од великог праска сија,
прелепа у светлу стојиш, пресвета Дарија!
..
Теби свет поклони се ,јер од света ниси,
кад пожелим видим те јер бесмртно пламтиш
кроз вене проговараш јер Богиња ти си,
кроз елемент тајни кроз који свет памтиш!
..
Исцељујем суштину, твоју срж ја носим,
душу кода генетског с којом се поносим,
дланове сам ставила на суштину твоју
сав бљесак пренела на ту белу боју,
озарих ти лице, пресвета Дарија,
смеј се источнице, од света старија!

