Владан Пантелић: Човек је Свет
Драги читаоци С Ж, драги пријатељи Песника, драги ствараоци, песници – садашњи и будући,
.
Осећам потребу да вам се обратим, да одговорим на нека питања, постављена или
непостављена, и неке коментаре читалаца, и да уопштено изнесем утврђени план рада
од стране уредништва Србског Журнала у наредном периоду.
.
Време неумитно тече равномерно се одмотавајући из клупка Вечности.
Прошла је Четресница нашем Песнику. Добар, најбољи начин да му се одужимо,
за сва она дивна писанија на Журналу, али и она пре тога, у духу како би
он то волео, је да наставимо живот у миру и спокоју, духовном раду, и у стварању.
Посебно у стварању. Стварање је највеће достигнуће на путу човека ка
проналажењу себе, и свог пуног израза, на путу ка богоостварењу.
Стварање је моћна сила која прави Вечност, прави Васкрсење и Вечни живот,
сила која отвара замагљене и закључане видике ка Знању, и новим димензијама и
световима, унутарњим и спољашњим, и сила која потпуно отвара
духовни вид – јасновиђење, за незамисливе лепоте многобројних и
многодимензионих светова, и лепоте Безкраја.
.
Када говорим о стварању, првенствено мислим на моћ која у себи садржи
структурирано Знање Јединога Бога, дакле Знање које нас обучава да радимо
као што ради Бог, у мери наше обучености, брзине, и у мери наше чистоте.
Ово знање је спуштено на Мидгард земљу и учи се у школама широм света.
Оно ствара људе који умеју да се повежу са својом душом и духом и свешћу, и
који знају да управљају својим животима, који раде за СвеЗаједницу, и
који то раде у сагласју и садејству са Богом. Стварање, са ове основе, развија
елементе вечног живота у нама и у свему, и ми се наново и наново
рађамо-препорађамо, и обликујемо себе, своје ближње и даљне,
препорађамо све облике живота, и СвеСвет у Норми Творца.
.
Дошли су и нови јаснооки песници, Препознајмо их и навикнимо се на њих.
Они виде и певају о другим просторима, о лепотама које су очаравајуће.
Пролази и прошло је време искључиво материјалног гледања на свет, гледања
замућеним очима. Многе моћне силе, силе густог мрака и силе незнања,
су се кроз нас преламале, а нас, кроз прецизно паралажа учење, претварали
у сенке, у раван – сопствену пројекцију. Певајмо и откривајмо мнгодимензионално
Себе, откријмо и остварујмо своје неограничене потенцијале.
Човек је крстолико ( седам енергетских центара по вертикали – сварожници, и
два центра по хоризонтали – обзорници, испод рамена) и звездолико
( глава, две руке, две ноге) биће, са много очију, и
са безброј антена које хватају све титраје до краја света.
.
Бавићемо се Лепотом постојања – песмом, силницама, мудрицама, бајкама
које то нису, предањима, откривањима, сликом… Опевајмо, откријмо – белутак у
коме спава ватра, и друге минерале, полудраго и драго камење, дрво које
расте небу под облаке, 100 километара високо, зверке велике и мале, птице које
лете по линијама сила, а откријмо и себе – Човека, са незамисливом силом и
потенцијалом. На нашем путу певања, путу откривања и стварања, појавиће се и
многе величанствене истине, али ће и отпадати лажно знање, лажне
религије замајавачице, кружне вртилице, кукавичија јаја, поготову потпуно,
потпуно, измишљене повеснице –х-ист(е)орије нашег Рода, које су нам толико
зла нанеле, колико нису урадили ни мач, ни копље.
Будимо спремни и отворени за истине веће од маште.
.
Србски Журнал ће наставити путем који је већ увелико трасиран.
Желимо да Песников дух буде непркидно, танано и узвишено, присутан.
Осветљаваћемо његов лик и његово дело и из других углова, и из других
времена. Песник је био врло познат стваралац и пре свог рада на СЖ.
Иза њега је остало јако много необјављених записа, рецитација,
песама, графика, акварела, изрека, рецензија…
.
И ван рада на Журналу – предстоји рад на Песниковој оставтини и
ауторским правима. У овом добу, добу интернета, добу различитих портала,
где сви могу писати шта хоће и то објављивати, и када је све доступно
што је објављено, требало би да владају одређени ред, и одређена правила.
Песник о томе није никада бринуо. Сматрао је да све што је објавио није
више његово, да припада Једноти. Његово гледање је било далеко, далеко,
изнад уобичајеног морала и правила регулисаних законским нормама.
Такав је био и у једној познатој и великој ведској инкарнацији у давним
временима. Многи су то злоупотребили. Но, он иза себе има
наследнике – супругу Анђелку, синове – Владимира и Боришу, и ћерку Иву,
којима припадају ауторска права. Поред овог неопходно је побринути се
да Песник добије заслужено место у друштву књижевника Србије.
Поменућу још једну активност, која је првенствено на Бориши и Иви.
Ради се о прављењу филмова о Песнику, његовом стваралаштву, путевима
којима је ходио, људима које је сретао, јасикама, румен облацима…
.
И неговаћемо стваралачки однос са свим досадашњим сарадницима и
подстицати нове, познате и непознате, да се огласе, да пишу, да се вину у облаке.
Нисмо могли одговорити свима које је одлазак Песника много ражалостио.
Пазили смо да не повредимо осећања родбине која је била видно потресена, и
желела да све буде мирно, у Тишини. У неком времену мењаћемо изглед
Журнала, помало и тематику, да би био прегледнији и јаснији у свом
изразу, а и разноврснији. О томе сам и са Песником причао, не тако давно,
док смо ходили по обали велике реке Истар.
На нама је да се добро потрудимо и све то заједно остваримо у наредном периоду.

