Арионске куле бљескају се бело

Небу под облаке узрасле су смело

рукама и знањем светог рода звезда.

.

Златно бели мермер и кристално плава,

вагре јасно светле сред висина док стегови играју

попут вила међ дрвећем смело.

.

Све је бело, белином што оку тамном смета

кристал сваки град у себи носи

да обасја путе рода света.

.

Ван схватања покореног ума

бродовље од стакла живог језди…

Пространствима Сварге живописне.

.

Избор сваког јесте свети

да знање живота Звезданога Рода

пронесе и посвети…

.

Где год да им мисао радосно полети…

Арионе, Арионе!

У слави си песмом живом ишао и племенио.

.

Сред тебе су све те оне,

диве светла, чаробнице мајке,

које сеју траг живота, зелене им очи сјајне.

 

И васцели свети човек,

са твојих је кула у одбрану и заштиту

свега живог вечно стао.

.

Реч живота изрекао,

моћи руком покренуо

кристал ватру запалио.

.

Арионе сјактиш расно!

Јарила се твоја у сребрном пламу она

окрећу у колу светом.

.

Сребросјајем одскакује

вода света као мисли

сред извора свег живота.

.

Арионе, Арионе!

Сред тебе нам сушт и душа

пребива у величанству.

.

У оку се сваком сјајном крију тајне вечне ватре

сива плава и зелена, ватрена и црвена

Сребрна и рујно плава крију знања злато права.

.

Светлописом звездописом

посред срца целог рода

– Слава, Слава, Слава!