Од ледника отопљених дахом, надолазило је море у твојим дамарима

дозивајући те гласом немира својих дубина,

док је кроз прсте, као сок забрањеног воћа низ непца, ноћ клизила.

.

Са круне су спали дијаманти и рубини, у песак од ватре у грудима врео

и као звезде, кад сјајем овенчају небо,

одевен у страст силнију од вулкана, дан боје твојих очију је горео.

.

Носећи речи што смо у заносу изговарали, ветар се горопадио по пустињама

предавали смо се, као да од времена постоји само сада,

свемир је, први пут од постанка, подрхтавао од буре неспутаних осећаја.

.

Газећи просуте нам уздахе, зора је корачала лењо, поспана и млада

носећи сунца зрак, као амајлију око врата,

у срцу црног бисера, одлазеће ноћи, сакриле су свој свет вода и ватра.

.

Владан Пантелић: Наташа Ђуровић

Краљевчанка Наташа  Ђуровић је правница по образовању, а по опредељењу борац против свега што представља препреку за живот у коме љубав и човечност имају главну улогу. У овом тмурном и турбулентном времену ратници за љубав и правду морају пажљиво изоштрити и своје катане свести и своја пера убојита, и стражити будно на линији равнања. Отварамо радосно врата Журнала за Наташу, као што радимо и за све нове ствараоце. Представљамо њене радове, за сада, из збирке сатиричних колумни „Дневник доконе домаћице“ и збирке прича „Бесмртна.“