Милорад Максимовић: Пој ми пој
Некада се мисли преплету и донесу негде давно
сачувано сећање којег се не сећам. И све се зби да не
знам како и зашто…али то не зна мој ум сада док дух и
душа знају све. Они тихо шапну коју лепоту ил` реч и
две и сећање се осветли кроз саму суштину. Донесе
заборављену лепоту, истину…која надахне, испуни и
да пламена живота.
Пој ми пој птицо ластавицо
кон по кон о звездо сјајницо
славуја оде животно чедне
пој ми пој здравља речи вредне.
.
Утихнућу зором раном
кад мириси ливаде донесу предах
и гледаћу ка пољу каћуна
где једном давно тебе угледах.
.
Брезе ми снују на јави смело
сете ме на твоје косе и врело
са којег си појила срне нежне
и жуто планинско биље свеже…
.
Пој ми пој…
Zvezda rod



