Дуго сам твојом лепотом испијена

Учила себе како да се смирим,

.

Од ребра твога ја сам створена,

Како да те не волим, да се дивим?

.

Да сам ти сестра било би угодно,

Али вољом древне судбине сиње,

Пред тобом стојим лукаво, похотно

.

У лику твоје најслађе робиње.

.

Но кад се смрзнем сва понизна тако,

На грудима твојим као снег бела,

Тад мудро радујући се удара јако

Твоје срце – моја отаџбина цела!

.

-превод с руског: А. Заблаћански-

.

Слика- Catrin Welz-Stein-