Тамо где муња Перуна, бога неба, олуја и грмљавина, погоди тло, где земљу додирне,

израсте Перуника, кажу митови и легенде словенских народа.

А онда …  словенски се мит утопио у хришћански …јер … у Требињу и Дубровнику,

прича народ, да  је једном Богородица грлобољу малог Исуса излечила Богишом.

Од тада  Богиша се на Спасовдан носи у цркву, благослови, па га мајка, бака,

или сестра даје детету кад га грло заболи.

.

Грци опет верују, да се овај цвет појавио тамо, где се спустила дуга, којом се опасивала

Ирида – богиња-гласница, те му одатле име Ирис.

Ириси су сликани у палатама староегипатских фараона и древних критских владара

а поштовали су их и Арапи и Јапанци.

.

Антички писци, попут Теофраста, Никандара и Плинија, забележили су да је Перуника

била врло цењена у тадашњој медицини, нарочито цвет,

чији је интензивни мирис подстицао ванчулне способности.

.

Поред имена Перуника, Ирис и Богиша овај цвет се у неким крајевима зове још и

Ружица, Сабљица, Калуђер, Небески цвет, Кринка, Мачинац.

.

Занимљиво је и , веома  старо  веровање, да онај ко носи са собом ризом

ове биљке достојне богова, може да нађе своју истинску љубав.

.

Извори: Јасне Јојић “Магија биљака – и лек и амајлија“; „Сунчева трпеза“;  „Говор биља – Политикин забавник“ и др.