Шарени се у сутон небо!

Облаци већ разливени!

Мрак пристиже мекани!

Утихују траве  и сан пада први!

Врх планине заћутао – мотри!

Једна звезда с неба гледи,

Круну цвета погледом тражи!

„Где си мили, покажи се, покажи!

Стоји ли та стабљичица нежна

још тамо,

на обали…“

Ветар прозборио, шапнуо,

Малени цвет разбудио

„Ено сунца, и ноћу не спава,

Само му се боја променила,

Постала је теби блиска,

Као и ти цвете – плава!

.

-пролеће, 2017.године-