Драгош Павић: Баштенска вила
Ноћ се мирисима уплела у песму ноктурна
и тренутак у вечност претворила.
.
Сета је наивно желела да охоло
наметне заборав, али се они радосно отеше
и дух учини рапсодију расплодну
уз варијације њиховог ума.
.
Расплетоше нежност и занос
и окупаше звезданим сјајем.
.
Он јој подари црвену ружу
да мирисом, бојом и симболом
смири свој откуцај срца
за нежност и танкоћутност додира.
.
Муза на својој харфи
пламтећи жар оствари.
.
У врхове својих пламтећих прстију утка
опојни ноктурно глисандом.
Разлеже се ноћ мирисима
јер баштенска вила кикотом
однесе радост другима.
.
слика – Catrin Welz-Stein-

