Изоштрих ноћас перо

да траг у вјечност истка

од опсене, омаје

душу свијетлу спасе.

Под овим светим небом

мисао ми бритка

прошетала у прошлост

на олтар предака.

 . 

Некако ми тужни, у оку суза сија

нису њима тешке

ни борбе, ни мука

од смрти они страха не имаху никад

у души њиховој нека језа бриди

да потомство њихово од РОДА пут не изгуби.

 .

Загрлих их јако, стегнух их на груди.

Не плачи ми ђедо, храбар ка и увијек буди

док је макар једна, само једна искра

на светоме путу,

Лучоноша биће пред Божијим судом

окајат ће гријехе, вратити Љепоту,

Васкрснут ће РОД у ИСТИНИ и СВИЈЕТЛУ,

заплесат ће виле и горске и морске

вратит ће нам углед, част и чистоту.