Велика Томић: Ниче цвет Ивањски
Тешко је волети испод моста
где реке непрестано хуче.
Потрчимо у житна поља
и држимо се за руке.
.
На полеглој житарици
Он је мирисао,
као стручак цвећа.
И семеном жита, ко капљицама кише
миловао.
.
Усред поља цвет Ивањски,
јави се да ниче.
Она покри очи и радосно кличе:
– Радујмо се цвећу
За срећу
За срећу…
.
-слика: рад кћери Велике Томић- Јелене –


Хвала у име моје кћери и у моје име, хвала на радости коју ми пружате. Живи били, радујмо се сваком летњем дану и житним пољима.