Прамајка моја за племе своје

месила је обредни хлеб.

Ретке су месиље створитељке

које у себи мире

две опречне суштине.

И у мени је суштина ватре

и воде  једновремена.

Овај се код преноси духом крви!

Непрекидно, ток љубави улази

у хлеб.

Ватром га загревам

да нарасте!

Водом га носим до извора

на посвећење!

Собом га износим

на трпезу Љубави.

 .

-слика- Српски музеј хлеба –Јеремија-