Пријатељи, извршите песникову последњу вољу:

Кад ме са ђубретом на јутарњим улицама сметлари мртвог покупе,

не реците „Бог да прости!“,

јер ја сам просио за кору хлеба и Богу показивао табане и пете..

У рупу за мртву пашчад стрпајте моје кости —

Тако ће праведно бити сахрањено добро дете.

.

Не жалите ме: ја сам за живота као плачна врба проплакао за собом,

моје је све у овом тестаменту што данас пишем:

Ако једна госпа буде желела да спава напоредо с мојим гробом

окрените јој главу ка моме срцу..

.

Више моје главе ни плоче ни попрсја,

кад будем силазио низ степенице пакла или неба..

Не треба части скитачу, који је целим животом жудео само

чашицу љубави и кору хлеба.

.

Ужареном иглом по мојој кожи запишите ове речи:

„Спавај први пут мирно, друже Драинче, велики наш путниче“

И ништа више!