Велика Томић: Љубим ти стопала мала!


Када би само знала,
колико ти љубим стопала, мала!
Ногице твоје, скакале би од жеље
кроз росну башту у касно јесење.
(Тако је говорио.)

.

Врти укруг стопала нежна
по шареној трави ливаде,
покупи мирисе, све –
од кадифе, лепе кате и раде…
(Узео је мирисе све!)

.

Мала, ја дао бих све
за један додир нежан,
када би у моје крило,
мирисно стопало било!
(Не један, већ сто!)

.

А какав би тек био ужитак,
попити мирисни напитак
од разних цветовних споја,
што скупише стопала твоја.
(И испи све!)

 

Један коментар

  1. Велика Томић's avatar
    Велика Томић

    Хвала вам од <3, посебно ми је драго и част да сте Драганову слику поставили! Лака му земља и пут ка Руменим облацима.

Постави коментар