Велика Томић: Љубим ти стопала мала!


Када би само знала,
колико ти љубим стопала, мала!
Ногице твоје, скакале би од жеље
кроз росну башту у касно јесење.
(Тако је говорио.)

.

Врти укруг стопала нежна
по шареној трави ливаде,
покупи мирисе, све –
од кадифе, лепе кате и раде…
(Узео је мирисе све!)

.

Мала, ја дао бих све
за један додир нежан,
када би у моје крило,
мирисно стопало било!
(Не један, већ сто!)

.

А какав би тек био ужитак,
попити мирисни напитак
од разних цветовних споја,
што скупише стопала твоја.
(И испи све!)

 

Један коментар

  1. Аватар корисника Велика Томић
    Велика Томић

    Хвала вам од <3, посебно ми је драго и част да сте Драганову слику поставили! Лака му земља и пут ка Руменим облацима.

Оставите одговор