Ој Калино, дудињо

И опора трњино,

Са дрвета крушко

Виноградска кајсијо

Малине сам донела

Дуњо мирисна

Трешњом окићена

Јабуко румена

Сочна вишњо за сва времена.

 .

Жедна сам ти,жедна, воде студене

и сокова воћних горком травком зачињене.

Носим венчиће

и певам ти песмице

да ми лице не срдиш,

да ми воду не мутиш.

Чар ме длаком косе, црвенице.

Миј ми лице бистром водом, Калиновице

Дар ми знање Мокошина, девојчице.

.

-прво објављивање песме-