Увенуше цветови
И зелени гаји:
На земљи су широкој
Свуда издисаји.

.

Једна ружа цвати тек —
То је моја дика;
Једна тица пева тек
Срце у меника.

.

Ал’ седидер до мене,
Лепо моје цвеће,
Да створимо себи сад
Ново прамалеће.

.

Млада зора румена
Биће твоја уста,
Мирисава дубрава
Коса твоја густа.

.

Зрачно небо биће нам
Ведре очи твоје,
Месечина мекана
Бледо лице моје.

.

Звездице у очима
Биће твоји сјаји,
А лаори тијани
Лаки уздисаји.

.

Сузе моје биће нам
Киша из облака,
А пољупци сићани
Песма славујака.

.

Није л’ лепо, реци ми,
Нежно моје цвеће?
Цео живот биће нам
Навек прамалеће!

.

Мита Поповић  – (1841-1888.)