(Луча Микрокозма-одломак)

О невини синови природе,

о мудрости проста најсјајнија!

До рођења св’јета истинога,

ви пресретни поклоници сунца!

Ви сте вјерни небесни синови,

вас свјетила луче животворне

носе к Творцу, лучах источнику;

луч је сјајна богословија вам,

луч вам жертву у небо уводи,

луч вам Творца освјетљава душу!

.

Гле дивнога сада виђенија!

Сунце правде и земљу огрија,

храм се мрачни засја заточниках,

робовима олакшаше ланци:

син достојни оца превјечнога

обука се у человјечество,

наоружан оружијем правде

и стр’јелама светог просвјештења,

попирући злобу и тирјанство,

добродјетељ у храм освештава.