Из колијевке

Из колијевке давно

Челом омеђих

Себе и Космос

Тражећи Линију што полови Јаву и Сан

Линију танку и малу-

Границу Вјечности и Друма

И чело постаде темељ

А небеске ширине мета

Коракнух по Небу

У  мени запјева Друм

Из колијевке давно

Челом омеђих

Себе и Тебе,

Спојих на Друму

Јаву и Сан

Небом потписах снове-

Високо горе

На лицу Вјечности

Гдје спавају Нада, Љубав и Вјера

И гдје тихује Бол

Широким, дјетињим, осмијехом

На широком Друму

Челом омеђих

Себе и Тебе-

Високо горе докле само долазе птице

Што имена нам говоре

И гдјее тихује Бол!