Драгош Павић: Тајна


И прозебло сунце у сумрачја дана

Носило је мирис жбуње јоргована

А погледи дечји што су с неба пали

У сновима нашим игру разиграли.
.

То је била тајна деце млађарије

Уткана у песму још много храбрије

Када су се ђачки играли погледи

Ловили се крадом прстима додири.
.

Остала је тајна, а сва деца знају

Како живот сјајно све приводи крају,

Детињство што пева све хорске арије

Загонетних снова ведре млађарије.
.

Да л’ и мене неко тако данас памти,

Не тражим да срце било ком запламти,

Само блесак сине из неке даљине

Да освежи нежно дечје измаглине.

Постави коментар