Драгош Павић: Тајна

И прозебло сунце у сумрачја дана
Носило је мирис жбуње јоргована
А погледи дечји што су с неба пали
У сновима нашим игру разиграли.
.
То је била тајна деце млађарије
Уткана у песму још много храбрије
Када су се ђачки играли погледи
Ловили се крадом прстима додири.
.
Остала је тајна, а сва деца знају
Како живот сјајно све приводи крају,
Детињство што пева све хорске арије
Загонетних снова ведре млађарије.
.
Да л’ и мене неко тако данас памти,
Не тражим да срце било ком запламти,
Само блесак сине из неке даљине
Да освежи нежно дечје измаглине.
