Убрзала се река јесени, загледана

у небески свод!

Радосно ишчекује облак снежни,

брата свог!

На обали њеној  дрво ћути,

чува вилин траг!

То она је драгом оставила,

нар црвени, од срца му дар!

Још трава је ту зелена, жива,

и слеће ту често и птица жар.

Одједном, проломи се јелена зов!

Застаде река, насмеши се дрво!

То Он стиже, по виле дар!