Упутство вили пред отелотворење на Мидгард земљи

.

Две – три цмиздрице склизнуле су јој низ лице.

Уморна је била, и безвољна, бледуњава и безциљна

И застрашена је била. Први пут је у свету, овосвету,

први пут мора да пази шта ће рећи, шта неће рећи,

шта сме осећати, шта не сме осећати, и, по први пут,

мора бити оно што н е к о жели да она мора, или треба, бити.

Дошла је из бајке, света сна. Она је у прошлом сну била

вила бајковница, вила сноваткачница, вила срећница,

вила радосница. У прошлом сну била је вила предводница,

вила врховница.

.

-Ићи ћеш у свет опсене, друкчији од света вила, –

сећала се шта јој је наредио разнаности водич, Дух свих вила.

– Ја ћу увек бити с тобом, као што сам увек са другим вилама,

твојим из-видницама. Чућеш ме у свим својим приликама

и неприликама, кад год будеш у тихом стању свести.

Непрекидно ћу бити с тобом и буди-ти ти сећање праисконо.

Непрекидно ћу ти дошаптавати поуке – сећнице, како да нађеш

пут за Тијанију, док Ти-ја-ни-ју не нађеш. Онда ћеш ме в и д е т и!

.

И још те упућујем на душе које ће ти помоћи, које ћеш пре -познати,

и које ће тебе пре-познавати, када се нађете, а наћи ћете се сигурно.

То су: Вила Мала Језера из Манитог вира и других језера,

Танија Поток Планинлица са Стеновитих Врхова, Славица –

анђелица из Високог Неба, Анак Шива Анак Шива – јунак,

Витез Праисконог Реда, Лара Доброчинка од Египта Пирамидалног,

Сабина Сијено Истанчана – од Мача искована, Љубиша Сабон –

Ловац на аждахе црвене, Буљубша Златна Нит, вилан

суптилни са Хомоља – Витез Невидљиви, Лула Доброчинка –

у љубицу скривена, Ананда Вавилонка у Кулодворце узидана,

Сурђон Невидљиви Велики Играч – учитељ Витеза Праисконог Реда,

Дијана Језикзналка од Ватрене земље, Херцег Вера Белогорац –

Знања чуварица, Седмотујна Милица Скиталица Неоткривеница

,м-лекарица…

.

Иди храбро, Санија, и никада се немој плашити! Праисконци

су разапети између умља и безумља. Ући ћеш у Праисконију

кроз оранжило Трећег жив-вира. Носиш радост, носиш дарежљивост.

Немој никада подлећи опсени љубоморе и похлепе, и немој

крити осећања. Твоја вилинска природа треба много да научи

у том свету опсене, јер је он Пут – врата за Тијанију.

И богови разноликих Трепет светова морају да се отелотворе

у том свету, пре него што се упуте у Тијанију. И још ти дајем

Румен Облак, облак друкчији од других облака.

Он је твој водич и увек ће, као путоказ, бити окренут ка твоме циљу.

Кад твој ум буде миром о-владан, облак ће бити в а т р а праискона.

Сви смо ми ј е д н о, Сан-и-ја, мила.

.

(Из књиге – “Проискон Једнослова“)