Стеван С Лакатош: Раздвојено море

Путујем кроз време као ходочасник
згужване младости и Истину дадох
том узбурканом мору. Гле!
.
Раздвоји се море
снагом слатке боли хтења.
Пођох корацима храбрим
и молитва заискри на лицу,
као кап по кап
као сат по сат.
.
Усахните гиљотине пред раздвојеним морем!
Хоћу да чујем Пророке вечне! Хоћу!
Хоћу да жањем небеске њиве
Јер сузе твоје ка Творцу ме воде.
Раздвоји се море и усиса ме
светлост будућности лепше.
