Драган Максимовић: Пустињске кише
Чекаћу те као пустиња кишу,
као планина снег бели,
као море осеку и плиму,
Чекаћу те дан цели.
.
Чекаћу те као мајка војника,
као жена из рата ратника,
као дете бомбону,
чекаћу те крај отворених врата.
.
И доћи ћу кад киша падне,
и снег забели врхове планина,
и када море дочека бродове,
кад буде надошла плима.
.
Чекај ме, тад сигурно ћу доћи,
ружу црвену донети теби,
Теби, јединој коју волим,
Која упалила си пламен свети!
.
И ако престанеш да се надаш,
да ме видети нећеш више,
помисли на снег који ће пасти,
помисли на пустињске кише.
.
29.12.2019г.

