Зар бол само

речи без дна

остависмо

у подножју наде –

смисао

испод небеског свода

.

Зар туга и јад само

да тишина пада на нас

као из облака тмурног кад лије

.

Зар бесмисао да нас гони

као звериње у мраку

Док смисао лежи

у дубокој јами неизреченог

.

Зар нам голотиње треба

Нама, људима без неба

И зар нисмо у праху

Кад живота дах се прекине

.

У сумраку земље

остаћемо

као смртници са сном

о животу нам надгробном.