Радован М. Маринковић: Кађеница

Капела Кађеница
На обали Мораве бејаше пећина.
Та тавница је служила као скривалиште нашем
народу, јер је збег добро чуван и у њега Турци нису
успели да продру.
.
Ипак, пролазећи туда, а неки веле да је у питању
Издаја, Турци спазише девојку на самом улазу у пећину.
Седела је и везла, а и стражу чувала.
.
Полако, насилници су се шуњали према пећини.
Кад их је спазила, девојка је клиснула у влажне чељусти
стене, где је њен народ нашао уточиште.
.
Турцима је било јасно да девојка није сама. Пришли
су пећини и позвали народ да се преда.Заплашени,
шћућурени уз стене, људи су ћутали и немо очековали
да виде шта ће да се деси.
.
Пошто су неколико пута поновили позив за предају,
Турци су сакупили влажну јечмену сламу и запалили
је на улазу у пећину. Дим је надирао. Људи, жене и
деца су се гушили, али нико није имао храбрости
да изађе напоље. Знали су: свирепа смрт чека их на
оба краја пећине.
.
Сви су се угушили. У пећини се и данас налазе њихове
Одимљене, гараве кости.
.
Пећину сви зову Кађеница.
.
(Ј. М. М.: Јеличке легенде)
