Боже, гледам колико је лепа,

 срце ми се цепа,

што празног сам џепа.

Шта ћу, то је данас живот мој,

нижи сам слој,

шта да радим, бијем свој бој.

.
Боже, како је мирна као тишина,
а у послу, од брзине, иза ње диже се прашина,
али прашине никад нема, јер ради ко машина.

Боже, штета што више их нема.
уби их мода и крема,
спремајући лица и тела,
њихово срце дрема.

Боже, она је девојка из бајке,
такву ћерку желе све мајке,
и свекрве за снајке.
Боже, она је увек добре воље
и поред ње се свако осећа боље.

Боже, подари јој у животу срећу,
поред синова да има и неку ћерку,
за генерацију следећу да имају мерку,
о девојкама из снова, принцезама старог кова,
да знају шта је вредније него лова.

Боже, она увек сија и кад јој нешто не прија,
њу би тешко могла да превари змија,
зато што зна шта је добро.
Боже, све благослове за њу си побро,
и спустио јој у крило, ех када би их више било,
више момака би се у животу усрећило,
и из ове земље нестало би сивило.
Само када би их више било!